Организација судства

У Републици Србији уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску власт. Судску власт врше судови и она је независна. Судови су самостални и независни у свом раду, а суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности. Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, са седиштем у Београду.

Судијска функција је стална, осим лица које се први пут бира на судијску функцију, бира се на три године. Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону. Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије.

Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију И то на период од три године. Високи савет судства, у складу са законом, бира судије за трајно обављање судијске функције, у истом или другом суду. Високи савет судства одлучује и о избору судија који су на сталној судијској функцији у други или виши суд.

Судији престаје судијска функција на његов захтев, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран на сталну функцију. Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства. Против ове одлуке судија има право жалбе Уставном суду. Изјављена жалба искључује право на подношење Уставне жалбе.

Судови опште надлежности су основни, виши, апелациони и Врховни касациони суд.

Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.